Топола

7

кадрп Један уз другог радтзти, и решавати једнаке задатке. 44 ..Твој те жпвахнп дух, Алкамене, 44 одврати Поликлит. „гонп, да чиниш у уметности велике кораке а другови твоји у опште не могу лако да прате твој дух. 44 ~Овде cair се могао слободније' кретати него код дела на Акропољу у Атини,“ рече Алкамен. „Онде је мајсторов дух по одрефеном смеру скупљао све делање у оштро јединство; овде је менп и Пеонпју са свим оставио спољашњн украс храму, сам пак задубно се у свога Олимпљанина.“ Кад је Алкамен изрекао те речи, наједаред му се очи зауставише на удаљену месту у гомилп оних, што су врвели дуж Алфејеве обале. Као да је познао онде некога те му бпће стаде издавати необичну узбуфеност. Обрне се Поликлиту па рекне: ~Видиш ли онде оног присталог, достојанственог човека, што у вреви гледа да се прсгура а уза њје велом застрта жена дивна лика? То је Перикде из Атине а оно с њим је његова љуба, лепа Милићанка Апасија.“ „Одиста,“ рече Поликлит, „то је Перикле; шега сам видео пре неколико година у Атини. Но ту лепу жену не познајем.“ „Исто толико опасна и лукава, колико лепа жена!“ рече Алкамен. ~Не може је човек љубити а да ју не мрзи, нитп ју може мрзити а да ју не љуби.“ Кад Перикле и Аспасија опазише Алка-