Топола

8

зхена н уза њ Поликлита, усрдно се запиташе за здравље па ће Перикле одзхах распнтати за Фидију. „Нас смо двоје,“ рече, „спноћ доцкан стиглп т Олимппју, не да гдедамо игре, које су за мене одавна већ пзгубиле чар новине а моја пх Аспасија, као жена, не сме гледати, него ле ради Фпдпје п његова бога, о којем већ сад причају чудеса. Па баш смо пошлп да потражимо мајстора а тп, Алкамене без сумње ћеш нас радо одвести до н>ега.“ „У светом је гају,“ одврати Алкамен, „у новодовршеном храму Зевсову. Онде се закључао са помоћницима п радншуима па не пушта нпкога тнутра, једно с тога, да га нпко не буни у послу, а друго с тога, што нвје рад, да свет впдп његово дело пре но што буде усправљено стојало на свом месту u у свем свом сјају. Тек кад се доврше игре, отвориће се храм. Но ма да повучени и скоро људомрзп Фидија оштро одбпја од себе све, ппак ћу покушатп да продрем до њега у затворенп хра.м ида му пријавим госте, које Ае он зацело дочекати радосно.“ „Мани, Алкамене! u рече Перпкле; „нпсмо ни ми радп Фидију да бунимо у послу; и од нас ће он тражитп, да му дело не гледамо друкче до лп у сјају довргпености. Мало ћемо се стрпптп. Али свечано отварање храма не мислпм с Аспаспјом дочекати. Нисмо радп тај призор првп пут да уживамо у тишми безбројнпх Јелпна. Надам се,