Топола

9

да fee нас Фпдпја бар један дан ранпје одвестп у дворнпцу још самохранога храма п доиустити нам, да у тпшини посматрамо aeroso са свим већ намештено дело.“ „Том жељом ћеш, Перикле, и одвратн Алкамен, „задедо на сусрет изаћи жељп самога Јиајстора. Јесте ди дакле радп Фидију за сад да не буните у његову храму, а ви се задовољите мноме п честптим ево Поликлитом, који се на земљшпту Олимппје разазеаје, као можда никоји више Јелин, и чији се тучни и мраморни дици сјају ено онде мефу лшггћем платана п маслина у светом гају-“ 0 пријатељсЕОм захвалом пристадоше Перикле и Аспаспја, да их прате ова два славна уметника. Заједно профоше кроз непрегледну тишму велике слободне околине, што се ширила мефу осенченом обалом реке Алфеја п светим гајем Алтисом, где се дизао нови свечани храм олимиискога Зевса посред читаве шуме тучних и мраморних ликова. Профоше крај кукпшта, намењених силном свету, што је служио том храму, крај ноћишта, којих за странце ни близу није било довол>но, крај простора, где се остав.љала убојне кочије, крај стаја, у којима су рзалц племенити хати и мазге. Већи део народа, којп се амо стнцао, видеше смештен под чадорима. После неколико корачаја. наифоше на дивотни чадор свечанога посланства спкијон-