Топола

аној као јутарње росне капље а којп свпма на углед излагаше астрономску таблицу, дело оштроумља п мучжа рачуна. Времешан, седокос Спартанац гледаше прплпчно мрко п зловољно на ту частољубу јурбу. „Бол,е бејаше времеД рече другу крај себе, „кад Олимпија не бејаше нпшта друго до лп бориште, где се јављаше јелинска мушка снага, а сад ју све више злоупотребљавају за пзложбу бапских п мекушних уметности. Док ја бејах још дечко, нпшта се овде не продаваше до ли најпотребнија храна н можда још по нешто, што требаше непосредно за светковпну, као накпт, повпјуше. венци. Сад су дл т ћанп пунп свачега. 0 свечаности имамо ту велик сајам све Јеладе, на којем грошпћарн пз свпју градова п са свпју острва хоће да пзложе најпрпмамннју своју робу. Па врве овуда све то впше рапсоди, музичарп, образнпп;п, софпсте п друтп свет те багре те ће скоро нестатп великога смера старој светој олимпиској светковшш мефу изложбама и изразпма немушкога натецања, којим Атињани и другп Јелпнп са равнпце, са острва п са ијонске обале гледају да се ггрогурају напред. Да частољубих будала! Свако ти то хоћо нечим да се истакне, свако хоће, да га опазе. Ено онде впдпш, неколико њпх Мегараца паракају своја пмена у кору тополама крај Алфеја, да п они нешто ураде за своју бесамртност. и

„Неке опет видпм онде,“ рече његов дру-

12