Топола

13

гар, „како купе лепи шаренп шљунак иа песка свете реке. И ја морам онде неколико накупити. да лх однесем свом дерану, како бп рано почео мислитп на Олимпију.“ То р кавшп нестане Спартанчев другар међу тополама на алфејској обали. У тај пар зајечп опет силнн глас телала, којп је час по, ходећп по граду шатора и по тпшмп, очи и ушп свију Јелина за тренутак сједпњавао на своју особу. Он је биосвеошпте гласило Јелнна. Јављао је најразлпчнпје ствари. „Панормитанци п Леонићани јављају свечано свим Јелиншта, да се оканули свафе и препирке те склопили мир!“ Па опет: „Магнижани дају Јелинима на знан>е. да се спојили са Ларишанима и Димитријоњаннма обране радл за сва времена!“ Сад се пак зачу гласни му узвик: „Лехејци захваљују пред целокупним јелинским народом Флпјанима за помоћ, коју су им дали у борбп са Кенхрејцима! “ „Вредно је и било јављати то!“ рече Кенхрејац, што се ту десио, поругно се насмешивши. „Зар Лехејци мисле одиста, да смо се ми бојали њих и Флијана ? Тако ми Ираклија! о идућој олимпиској светковини чуће са свим друге гласе од телала! ц „Чик, ако смете!“ одазва се поругно Лехејац, који стајаше ту не далеко. „Имамо ми још доста стрела, да мржемо њима покрити целу Кенхреју!“ „А ми још дост.' копаља,“ на то fee њему