Топола

14

Кенхрејац, „да бубреге свпх еТехејада набодемо на н>нх! „Гледај да се чистиш!“ рече љутито Дехејац, „јер лпца свога не ћеш познатц сутра у огледал\ т !“ Па већ дпже песницу. Атпњаннн некп задржп му руку. „0 што тн је то? Мани се Еенхрејца плп ћеш шгати са мном посла!“ „Гле, гле!“ поче некп Оамљаннн између гледалада, што се тискаху око преппрача: „Атпњани хоће да се улажу чак п Кенхрејцима а зна се већ, шта пм је смер, кад се коме улагују!" „Да, да, зна се већ!“ упадоше у реч жеколпко Спартанаца п Аргпваца. „Од неког времена," рече један Аргпвац, „пало је у очи, како Атињанп траже прпјатеља на земљоузу п на улазима у Пелопонпс!“ „Та зар имајукаде?“ повиче један Спартанаи;, клибећи се. „Зар је велики Перикле ; Олнашљанин, већ готов са својим великим дивот-храмовшга п пропплејама п лпковшаа Паладиним од злата и вилдшпа ? Па зар се Ири атпнског Олимпљаница прохтело, да своју државу прошири п преко јеловпх niysia на Истму ? ' £ „Своје пријатеље u прве борце већ је напред посдала!“ повпче Аргпвац, прсточ преко плећа указујући на Фидијину радионицу. Атдњанп, што се ту десише, не хтедоше