Топола

17

Од спремишта певвући се горе на Кронов брежуљак, впдеше Перикле и Аспаспја светплишта, која украшаваху тај брезкуљак А са његова врха имафаху најлешпи пзглед на целу Олшгаију. Впдеше, како се под њима простпре свети гај Алтеј са својим храмовпма п киповима; впдеше, како с оне стране Алтеја кроз долину тече велпчанствена река Алфеј; видеше, како десно река Кладеј, силазећп се са ппсатских гора, своје воде меша са водама Алфејевим; видеше лево стадијон п даље доле иподром, позорнплв олимццским утакмпдама, како омефашују светп гај. Десно од Кронова брежуљва, ближе северном изласку из Алтеја, видеше зграде, које сачпњавају средишта управи у Олимпији, где се како пресудиоди тако и саме атлите иред кипом Зевса Оркија, оружана двоструком светлицом, заклињаху на убојни закон. Преко тога се на све стране није дало видети ништа до ли венац стржих брегова, који су заклањали свето свечаностиште у Олимпији. Очп мушкараца задовољно се задржаше на тој слици. Аспасија пак поче се тужити на врелу запару и на сидне комарце, што јој досафиваху. „Како то,“ рече она „да Јелнни за своје атлитске игре изабратае највеће врућине и ову спарну, мочарну долину крај Алфеја?“ „Оснивач Ираклије није мислиб на комарце!“ рече Алкамен, смешећи се. „А ни ми мушкарци до сад!“ дода Ие-