Топола

рпкле. „Ннсп добро урадила, Аспасија, што си нас упозорпла на те мале крвоппје и њпхову дрзовитост! н Bpafeajyfen се преко Алтеја застадоше Перикле и Аспаспја само још код Иолпклптових кипова. Мефу тим је у току дана све живља постајала врева п тишма Meijy Алтејем п Алфејелг. Пред вече принесоше силне жртве на божанскпм одтарима у Алтеју, што бехају окпћенп цвећем. У утробама закланпх жнвотпња тражаху атлпте знамења свом успеху. Највећа се гомила гледалаца скупила око свечане жртве на старославном пепеоном олтару громовнпка Зевса. Ти светп обредп трајаху до дубоко у ноћ, уза свпрку а на јасној месечпнп. Све је пшло на велелеп начпн па ппак уједно у лепу реду, у тпшпнп, што пзазпваше страхоштовање. Тек се око поноћп погаспше бакље у светом гају и последњп пламеновп на жртвеним олтарима дотињаше па утрнуше. Но у то већ похпта доста народа до тркалпшта, да онде, уграбпвшп места, дочека зору п почетак играма. У јутру се Перпкле и Аспаспја поиеше опет на Кронов брежуљак. Периклв се загледао у стадпјон, по ком је свет врвео а који му се из далека указпвао. Сав се занео, гледајући онамо, као п сваки Грк, кад му такво што пзафе пред очп. Само се Аспаспјп за љубав одрекао у-