Топола

струја у својим матицама дуго ваљала тезаоблила. „Мислите/ 4 рече он, „да ја заостајем п за једнпм од вас, што сам мало отежао те нпсам тако лаконог као ви? Но, брзотеча нисам, али ме не ће нпко свалитп, баш као нп кпп од туча. Па нек задршће и зешва ја се не Еу маћи!“ Узме колут, баци га на земљу па наставп. „Е па добро! Има лп кога вама, ко ће ме срушпти‘?“ Заман су атлпте један за другпм окушали своју снагу. Кнпмон онда поспе колут зејтпном тако, да је постао веома клизав. Но нп сад га нпје нико могао свућп с њега. За тим пружп деснпцу управо а таксфер испружене прсте на руци држаше чврста стиснуте један уз другп „Покушајте де!“ рече. „Откинпте ми мали прст од осталих! Они покушаше, но прст као да оловом бејаше сливен уз остале. ~Нпје то нпшта!“ рече хвалпсаво Аргпвац Стенел. „Ја ћу, ако мора бптп, кола са четнр кон>а зауставити у највећем касу, ухватившп руком сгшце!“ „А ја,“ рече Илејац Термије, „ја сам у Пилу једаред пастуха тхватио за копиту па кад се отео, остала је коппта у мојој „То су све дела велике снаге,“ рече Тесалац Еуагора; „алп дед’те урадпте ви то,.

22