Топола

21

.држи а шта кости. Буботака сам добио у главу, којп бп, рекао бих, сечен камен били смлавплп. Па мпслите лп, да осим мале ватре осећам у главп што? Одскочило ми је само неколпко лакпх чворуга. Алп ртењача ме мадо почпње болети бпће да је то од оне спле, са којом сам се у рвању наузнако срушио о тле. “ „Види се, да сп новајлија! 11 рекоше остали. „Зар ти не знаш, да је глава најнеосетљввији, ртењача пак најосетљивији део човекова тела?“ „Твоја ће се ртењача за три дана опоравитп,“ рече један, „али погле мене: како да повратим своје зубе? Да сам их пспљувао, кад ми их је Мелеагар избио песницом, био бих признао своју срамоту; а овако сам их волео прогутати. Неугодна је то ствар, вубе, место у устих, носити у стомаку.“ „Сварићеш их! а рече Вијоћанин Книмон. „Атлптски етомак мора сварити и зубе.“ „Отуда тешко да ћу добити толико меса на удове, колико ти имаш!“ одврати онај. Книмон је одиста био постар, незграпан делија, који је у себе усисао мождину многе марве, телади и јагањаца. Уши су му биле стињене од бутотака; на широкнм сведеним прсима и на леђима изгледало му је месо као да је од олова; личио је на кип од туча. На рукама му забреклп мпшићп а округли и ч:врсти као камење у речном кориту, које је