Топола

Несугласпца међу Перпклом п његовом: Аспаспјом јошће се то вече већма заоштрптп малпм призором, којем обоје бејаху сведоци. Кад су напме Перпкле п Аспасија исти дан у вече са Поликлитом п Алкаменом ходили блпзу стадпјона п Аспаспја иосматрала те просторпје, које су за њу бпле нове, деспло се, баш кад оу њпх четворо одмора радп сели на каменпту жлупу, да се једна гомила атлита среда са другом гомилом па се онда свп, од честп полегавшп на земљу г упустили у врло жпв разговор. Борбе првога дана још се једаред речима проборише п сваки се успех подврже оштрој пресудп. Онп, што бејаху подлеглп, разлагаху, каквшг су случајем њпховп противнпцп надвладалп u како је победа впспла о концу, плп са свим отворено окривљаваху протпвнике, да се огрешплп о убојна правпла. Алп пм је то понајвпше слабо вајдпло те су час по моралп слушатп још и подсмех својпх другова. „Што му драго сад, љубимп Теагене,“' рекоше, „мораш да носпш буботке, што пх доби од Нпкострата. Јадно изгледаш са тпм у зејтину натопљеним крпама око пзубпјане главе а око себе ширпш задах стуба од фењера!“ „Ругајте се само!“ рече Теаген, још млађан рвач и песничало, који зло бејаше пзубпјан те главу пмађаше обложеву у зејтпну натопљенпм сукном. „Ругајте се само! Сад сам ја искуспо, шта је месо кадро да из-

20