Топола

добнпјег и даље соколила. да гледаш па да достигнеш највише сврхе? Знала сам, да ме мрзиш, али је мени Алкаменова уметност п Алкамен двоје. Алкамену нисам враћала нп љубав ни мржњуА „Твоје речи/ : одазва ce Адкамев, „хоће да буду хладне и разборпте, али су у потајној узбудп оштро и горко заошиљене. Тп се ппак љутиш на мене због Теодоте! Опро стп, што ти згреших! Што ти велпш да је моја мржња, то је била освета љубави!" „Куд п камо пре, но што осетих твоју мржњу,“ одговорп Аспасија, „рекох ти век, што тп и мало час пзнесох иа ум: да је међа повучена уделом, којпм се човечјп дух загрева за што, п уделом његова срца.“ „Па зар п код жене? а запита Адкамен, омело се насмешпвшп. „Понављам тп: тп се л>утиш на мене због Теодоте! Па можда је из освете било п то, што си у менп распприла старп плам! Још једаред, опрости мп! Немој у овом часу да проклпњем жар, којп сп п сама пначе уздизала у Алкаме ■ нову бићу!“ То рекавши, обгрли насртљивац у распламтелој страсти Перпклову л>убу. Поносна лепојка промерп нападача погле .дом, који му врати изгубљену свест. У тај мах пскрсне Перикле. На Алкаменову лиду прочпта, шта се деспло.