Топола

Перикле и Аспаспја за час изгубе свест, Кад им са очију сгфе слепило, опазе, да је муваа расцепила и помрачпла мраморну плочу, на којој су у испољену облику насликанп били свих дванаест одимпских богова. Зевсово се лпце у мунлшу qajy sa час васветлело титанскп ужасно. Било је, као да јв његова рука бацила муњу, што је смлавила његове олимпске другове ... Но сад се сјало опет божје лице у тако мнрну достојанству даље, да се њему на догледу уталожнше и нестадоше страхоте оној муњевној појави. Тако је сплан пзгледао бог. да су га чак п муње опкољавале само као лаке бледе пскре, ~Овај Фпдијпн бог,“ рече Перпкле, сав задубљен у мисли, „надвпспо је храмове Јелпна. Главом се упео горе до недостижнога, бескрајнога “ Тек пола приморан пзађе најзад Перпкле за Аспасијом, која је журила. Потражише Фидпју. Но Фидпја је невиђен посматрао бпо њнх двоје, док су стајали пред боговим ликом. Сад га је нестало Уклонио се испред. разговора. Кад се Перпкле п Аспаспја зампшљени вратплп у свој стан, стресла је Аспаспја утецај озбиљпо-узвпшенога прпзора са своје душе, као што птпца са даког свог перја стресе сјајне кишие капљпце. Периклу то није пошло за руком