Топола

што је њега преокренула, да се човек баш никако нпје могао са свим отрести снлнога чара, који је дат био у руке тој несравњено]’ жени. Сваки пут је дао, да га лепотпца вра ■ ти на врхунац слободном, ведром погледу на живот. Свакн се пут из нова опет васпоставио лепп склад тих двају душа, свакп cv пут с нова њпх двоје обистињавали пдејал јелпнскога жпвота на вршку му и прпказивали прпзор, на који су Олизгаљанп гледалп доле са задовољством Аспасија је дивота умела да укроти угоijaje свог мужа. Да лп ће вазда бпти кадра угушити скоро проклпјале клпце најунутрашњијем његову животу п задржатн напредак унутрашњем му развптку. то се дабогме за сад још нпје могло промеритп. Извесно је само, да је Аспасија свагда умела шалу Анакреонтовпх песама ублажавајући умешатп у збиљу, до које се Перпкле одушевжавао Ппндаровпм штнама, п да је међу њпла двома још једнако имала право права грчка свест. У малој згодп с Алкаменом бацила је била прошлост лаку сенку на Пераклову срећу у браку. Аспасија је одахнула кад је, са својим мужем враћајућп се из Олпмпије у Атину/за леђи оставила иелопониско тлв. Није нп слутида, да ће баш на самом тлу Атине, тик пре но. што стпгну до смера, застати нешто, чему ће се још мање обрадовати. 40