Топола

44

Перикле. гледајуки с Аспасијом ту слику, као посвећенпк опази одмах, да њене појединости имају везе са елеуопнским мпстпријама. Ипонпк потврди то и рекне Аспасијн: „Толико је, тек допуштено одатп, да пут до свете елеусинске светлостн водп кроз ад, кроз страхоте у Ереву Што се пак тиче непосвеАених п онпх, који јогунасто не ће да буду посвеАенп, њихова судбпна у Дол.њем Свету за знаоце је веома јасно приказана на овој слици“. Тако Ипонпк па озбиљно стане саветоватп Аспасији, да пусти да је посвете, подсећајућп је, како по свеопштем уверењу свпју Јелина онп, којп су посвећени у Дпмитрине елеусинске мистирпје, после смрти ходају по блаженим гајевпма, а непосвећешша је суђено, да вечпто чаме у страхотној помрчпни и пустињи. „Често сам то слугаала," рече Аспасија, „и у уху ми је то увек звучало тако, као кад ко на раздешеној цптри поуздано хвата неармоннчне гласове плп по стаклу превуче шиљастим гвожђем запаравајуАп. За Дивно је чудо, на какве се стварп могу да навпкну чак ii јелпнске утпи. Знам, да има људи, који, кад осете да им се прпмиче крај животу, брже бо.ве још гледају да буду посвећени, а многи се журе, да својој деци још у детињству прибаве тај спас. 1„Та и ја сам," рече Перпкле, „као готово сви Атињани, посвећен те бпх с драге