Топола

43

не исповедају оно, што улевају другима; но по кад и кад, рече, збуде се и то, да су носпоци и посредници светих тајана 'налик на мазге. које овда онда по старом адету вуку свете утвари и боговскћ ктшове и на које не прелазп ни најмање од оног божавгског благослова, штр га оне на свбјих лрфјих донесу и пспосредују Другима. Безазлени Ипецик, додаде Аспаспја. чини мп се, спада' у ову_. последњу врсту. Ппоник се поноспо својим Дадушким достојанством, јер је сњим доисуа била сггојена част v једпнскога народа. Но што је иначе било' у свезп с тцм достојанством и што је ' оно тражилр од њега, на то се није осећао по ' зван ннкаквим. унутрашњим нагоном, ни-каквом личном побудом, него једино тим, што је. бпо од колена, од којега се обично бирали елеусиноки дадуси. н што Је тај избор батп на њ био пао. Према Перикловој љуби бранио је мистирије као ствар коју је до душе заступао, али се није загревао sa њу. Како није марио за филозофскб . разлагање, задовољио се тим, што је Аспасијииоказао слику, која је украшавала његову трапезарију. Та је .слпка била Полигнотов рукотвор а приказивала је, како је скитница Одисеј био у Дољњем Овету. Ад је био насликан са свима својим страхотама а бледим сенкама неустрашено се мотао још живи владар са Итаке.