Топола

једаред заклео, да ће вечито ћутати о оном, што буду видпдп п чуди, а на то је још сваком поједпнце шануо у ухо шхтање, на које је могао одговорити само миста и које је миста псто тако тнхо отшануо пптачу у ухо, а дотде је невидим лик појао свечану пмну елеусинским богињама. Па још једнако је дебдео финп осмејак око Аспасијинпх усана, кад оу мисте били уведенп сасвим унутра у храм те им онде показаше неке свете утвари, остатке из прастарпх времена, знамења благословима и тајнама едеусинске сдужбе божје, и пружише, да их додирну и цедивају, пошто им је јерофант разјаснио, шта која утвар значи. Па са истим је осмејком Аспасија пропратила и прпказе, који су имитовали свете скаске а живахнн и потресни изгледали у тајанственом сумраку у храму, праћени звуком жица и фрула и песмама. За тим поведоше гомилу миста по степенима доле у подземне сводове и ходнпке. За час се нафоше у мраку као тесто. Стадоше по помрчини дутати, дуго, мучно, без смера. Само је јерофантов гдас озбиљно и достојанствено значајним изрекама и узвицима казивао, да има ипак некога, ко мисте води по том мрачном давиринту. Наједаред се зачу потмуо урнебес, као да земља задрхта из темеља: урлавина. лелек, шумне воде, громки громови, све то као да се измешало. Мисте су дотле мирно гле-