Топола

ље je, ту воду натератп на нашу воденнцу, него на воденицу наших противнпка.“ Тако је лукави свештенпк Ерехтејев говорпо свом друштву па је онда послао Лампона до Ипоника. Жрец је дадуха затекао у чудновату стању. Затекао га је п пијана и у пстп мах и разјарена услед онога, што се десило међу н>име п Перикловом љубом. Ипак се Лампон упустп у разговор с Ипонпком па му нп пет ни шест рекне, да се дознало, како је Периклову жену увео у мистпрпје на начпн, којп стојп у опреци са светим правидом. Пијанп Ипоник се на то престравп тако, да се мал те није растрезнио. Но гнев му се двоструком жестином оспе сад на Мплпћанку. Стане ју, кукајућп проклпњати као заводнппу и упропастилицу. „Eby прптегнпте!“ рече. „Сатрпте је колом, набпте је на колац, радите њом, што вам је воља, она то заслужује!“ С радошћу је Лампон слушао пзразе гневу на Аспаспју пз Ипонпкових уста, па пошто је још лукаво до крајностп појачао тај гнев и стрепњу тога човека од убптачне оптужбе, изјави најзад, дасуонп, који су намислилп да га туже, готовп, да потајно с њим преговарају, па га још заппта, да лп ће се одазвати, кад га онп позову на договор. Ипонпк одахне опет па унапред обрекне све, што се буде од њега захтевало. Па одмах се међу њим и Лампоном утаначи место п час договору.

62