Топола

туже и саму Аспаспју и дадуха, и већпна их је век ужпвала, што ће осим мрске жене моки узтропастити н Ипонпка, • коме су многи завидеди. Но сам Дијопит, прави главар тој душманској странци, нкј е мислпо тако. Он је измисдио што је препреденостп му служило на част Не бп он био марио, ма Ипонпка и оптужили и осудили, али је рачунао, да неоптуженп, неосЈфени Ипонивг може бити од веће вајде, него оптужени и осуђени ~Ако га одиах тужимоД говорио је, „бике уз н,ега мокни Перикле са целим својим утецајем, па и ако не прсфе без казне, ипак ке му казна куд и камо бити бдажа но што ми желимо. Можда fee само моратп платити глобу, а шта је то за н.ега, за најимукнијег Атињанпна? Платиће па ће остати, који је и био. Другојачије ће бити, ако га не позовемо одмах на одговор, него ако оптужбу за неко веме пустимо да му виси над главом као вечита претња. Пустикемо му у уиш, да знамо за његову тајну и да нам је у вдастп да га упропастпмо, кад год нам буде воља. То ће начинити погодним за свашта. Као човек, који нада све воли своју удобност и којем никоја цена није сувише скупа, само да умакне непридици и замршају, самим ке век страхом постати за нас без своје воље. Његов утецај у Атини велик је а исто тако и моћ његова богатства; бо-

61