Топола

слањај! Граби прилику! Узми прстен, лепа женпцо! Узми прстен са камењем, што је стало два таланта! Зар тп знаш, жено, докле ћеш још бити примамна? Сад дабогме још јеси, али fee доћ,и доба, кад ћеш бити стара и ружна. Узмп прстен, лепа жено, па ме пољуби за н>!“ За један час је ппјанац устукнуо испред Аспасијннпх очију, из којпх су севале варннце љутнне. Но онда се разјарп па стане ваплетати: „А ко си ти? Еј море, ко сн ти? Етерица iis Мплпта, тако мп Димптре! Етерпца пз Мплита! Од кад сп тп то рада да будеш спартанска жена, непорочна матрона? Впш тп мире! А некад си младом Алкамену могла стојати као модел па те није бпо зазор ни срамота! Аспасија се стресе п побледп од гнева на ппјаног, безочног нападача. Још једаред одгурне посрт.вивца, нагло пребаци горњу т аљину па излети пз одаје, из куће, у сусрет своме мужу Периклу. Тек што је она пзашла из куће, а у кућу yije Дијопптов гипкн пријатељ, жрец УГампон. Послао је био Дијонит, који је дан пре стигао бпо у Елеусину. ЧАм су они, што л>уто мржаху Пери ■ кла и Аспасију, чули, како је Аспасија мпмо право ii правицу бпла посвећена у велпке мистприје, одмах се решплп, да светом суду

60