Топола

сност, у коју је упао с тога, што је мимо закон увео Аспасију у мистирије. Перикле му пзјавп, да га жали са тпх непрплпка, п обећа жу своју заштиту. Но Ипоника човек никако није могао умиритп. Алп кад је Перикле, слежуки раменима, пошао. испрати га дадух до врата. неколико се пута плашљиво осврне па старом свом прп ■ јатељу пришапне у ухо; „Узми се у памет, Перикде! У Дијопита се спноћ срочиле зле ствари. И ја сам бпо онде.... морао сам.... јер се тицадо моје коже.... Чувај се Дпјопита и гледај да га склониш себи с пута, ако пкако можеш. ХоРе да упропасте и Аспасију, и Анаксагору, и Фидију, па п тебе главом. Мене имају у рукама, ти поганцп... морао сам једнако главом потвр]јивати, да пристајем на све, што се онде изнело .. али пси и гаврани га растргли, тог Ерехтејева свештеника, и њега и све прпсталице му!“

XX. Аспасијина школа.

Од оеога дана, кад је дечко Алкивијад, хитнувши дискос, ранио свога јвршњака у Чикеју, протекло је било неколико година. Од дечка је изашао био момак. Рачунао се сад ме|ју одрасле, јер је навршио био осамнаесту годину. По атпнском је обичају са осталим момцима, који су исте године ушли били у деветнаесту годину, приказан био у