Топола

скпм стварпма, пре свега дакле вал>а гледати, да се љима стане на пут. Било је осим тога Дијопитовим присталицача и протпвника Фидији п његовој школи, којп су му завидеди те по што по то хтели, да п он буде прогоњен. Дпјшштове су очи севале, кад се спомпњала сва та пмена. БВему су у једнакој мерп мрскп бплп свп тп слободњацп. „Умећемо се ми докопати свпју љихД говорпо је, ~по реду свпју, плп наједаред. Али нам ваља лукаво увардатп згодну прплпку, ваља нам дочекати, кад Атпњанп буду добре воље. Међу тпм нам вал.а у тпшпнп ио плану удесптп све, да приуго товимо пропаст тпм кривцпма.“ Тако Ерехтејев свештеник. 0 чногом се чему онда још говорпло, чного се уговорпло међу делпјача, што се стеклп бплп у Дпјопита. Аспасија се оног дана нпје впше враћала у Ипонххкову кућу; само је Перпкле еутрадан у јутру, пре но што ће са својоч љубом поћи из Елеусппс, отишао још једаред до дадуха. Позвао га је на одговор због безочне увреде, коју је нанео бпо Аспасвјп. Ипонпк ее правдао ппјанством а тому је, рече, крпва бпла донекле п Аспасија, јер га је анакреонтскпм сколијама п разговоршш о веселој гозби навела на дпјонпску слободу. Па онда се стао горко тужптп на непрплпку п опа-

68