Топола

Дпјоппт је задовољно трљао руке и го ворио: „Даровитога штићенпка ГГериклова упропастиће нач Теодота!“ Али право здравље, права снага п права лепота као да се по кад п кад не згогу истрошити. Разуздани је Алкивпјад цветао као ружа у јутрењој роси. По образпма му се просула била она свежпна, коју они, што попују морал, мисле да морају датп само честитима, а овамо баш тп честпти miajy често оне упале бледе образе и угасле очп т које поповаоци обпчно наглашавају, кад пламеним речима прпказују одвратну слпку обесна бекрпје. Теодота је свој задатак код плахога момка испуњавала ш почетка весело подано, но мало ce по мало у њену срцу сталп повсфајп дубљој страстп. Спротпца! Као год што је пзгледало, да ie најдпвнија срећа, бптп драгана Алкивпјаду, псто је тако била и најгора коб, зватп се његова! . Млади .је Адкивијад проглашен био одраслпм на неколпко дана после повратка Перикла п л>убе му са плидског пута. Ма да је Адкпвпјад, пршшвхпп своју очевпну, престао бити Перпклов укућанин, ипак га је навика п оданост а п чаролија Аспасијпне појаве доста често враРала до прага оној кући, у којој је одраотао. Треба ли нарочито н спошшвати, како је смели љубпмац Харитача мислио, да се сме усудити, да још једнако неодољиво лепој л>убп

74