Топола

Пержкловој прхфе ма и најмањом мером оној врстп удварања, коју је научио био у Теодотиној школи ? Али је лепа Милићавка још једнако била и сувише млада, а да би је могла намамити неразвпјена мушка снага, сувише разумна, а да би ју у опште могла сматратп за нешто, за чим се ваља отимати, а сувише поноспта, а да би се упрегнула у слављеничка кола голобраду женарошу, све и кад би је занела ванредна депота тога момка. Знала је она, да никоја женска, па ни сама она, не ће моћи одиста укебати тога лакокрилог обманпка, оковати га и покорити за сва времена. Сумњиво уживање, да умножи број оних женских срдаца, која је он освојио, нпје Iвој вредило толиео, колико драж у помислп, да fee му се осветити за цео свој род и да ће га казнити због ветропирства, за које му није ни прилике дала да га нз њој окуша. Нпје јој дакле било ни на крај памети, да се пр -ма Алкивијаду понаша нежно, тобоже као мати, бојаги што је велика разлика у годинама им, а тако крију обично старије женске љубавно жељакање. Није јој падало ни на ум, да затражи улогу поверљиве другарице у њега. Удварање Алкивијадово просто је одбијала тим, што га је са свим превиђала, што га је предусретала не до душе матерпнском нежношћу, али свакако материнском озбиљнопгћу. То је смућивало охолог, размаженог делију, Осекао је потајну љутину, али тим није слабило поштовање

т>