Топола

76

■црема Мнлчканцп, него је баш напротив расло, а он ни сам није знао, како је то. Те тако се све једнако враћао Аспасији те јој чпсто силом натурпвао бну улогу поверљпве друтарице, коју она није ни мислида да затражи. Једнога се дана по Атинп разнесе глас о нову бестилуку Алкивпјадову, којп је впше ол; свију префашњпх био кадар прпвукп на себе општу пажњу и забавптп све језпке. Говорпло се напие, како је Алкпвијад. с најодабранијим својим друговима отишавшп на теферич у Мегару, онде заметнуо кавгу, па најзад чак п украо и одвео цуру, коју сад у Атинп скрпва као своју робпњу. А Мегарцп. којп п онако нису били Атињанима велпки пријатељп, ужасно се, веле, огорчилп на то. Неки су већ говорили, да ће доћп до отворена прелома мефу Атином п дорскпм суседним градом услед тога бестплука атпнске омладине. Кад је ко Алкивијада запитао за то, он није порпцао целу ствар а својој матерпнској пријатељицп Аспаснјп пспрпповедно је све опшпрно, чптаво с уживањем. „Већ нам беше додпјала рече досадна периволска служба по селима, ма да смо по кад и кад уносплп у њу неке промене тим, што смо се веселили са лонцпјама п разбојницима, које нам је ваљало хватати, и место њих радије ловилп по коју трачку .служавку по фелејеву џбуњу или какву