Топола

једру Акарњанку. Те тако наумим, да се са својпм друговима Калијом и Димом неколико дана прсфем морем. Нас смо троје још одавна о заједничком трошку дали били саградити лепо украшену, пространу шајку, на којој смо по неки пут ловили рибе. У ту се гцајку укрцамо а поведемо и три младе Ијоњанке, које су уз депоту своју умеле дивота да свирају и певају: осим њих још неколико ловачких паса, мрежа и џилита, јер смо били нампслили, да весламо дуж обале па овде онде мало и да изађемо на суво, да ловимо. Возили смо се по саламинском мореузу. „Ваханткиња" - —■ тако се звала наша лађица весело је просецала ваде. На сунцу се сјао шарено обојенп њен кљун са позлаћеним пардосаном, на којем је јахала ваханткиња. Катарку смо били обавили бршљаном и цвећем као тирсову палицу. По дну прострти су били килимови и удобни душеци. Ћеретали смо и шалили се и смејали се; од три лепотице једна је дувада у фрулу, друга је свирала у цитру а трећа ударала у кимвал, тако, да се море орило од песме и свирке и живахна весеља те смо радознале делфине морали веслима ударати у главу, ако нисмо хтели, да нам превале лађицу. Возећи се дуж обале пролазили смо покрај силних летниковаца. Пред једшш од њих застадосмо мало, да отпевамо и одсвирамо што лепотици, која је ту становала. Лепотпца се обрадовала, кад је чула песму п свирку с мора и опазила

77