Топола

рањенога пса. Упутпмо се за робом па кад већ доЈјемо близу летниковду, којп је изгледао господски те се прпказпвао као посед пмућна човека, веома се зачудшио, кад у врту, којп је био крај летнпковца опазшго шетаАива баш онога старда и оно дивно чедо, с којпма смо се мало час срелп бплп на мору. Испрнповедпмо старцу, како је било, па рекнемо, да смо ради да се осветимо чобанину. Старац, као Мегарац те непријатељ Атишанима, одговорп осорним речпма. Чобанп, којпх је велпк део дошао био узастопде за нама, стану нас, жестоко впчућп, оптужпвати, како смо ми опустошплп пашњаке п развпјали гш стоку. Здруживпш се са домаћим робовкма, које је осоколио био миг газде им, присиле нас, грдећп обесне Атшване н наваљујући на нас, те морадосмо устукнутп пспред њпхове надмоћц, и не добпвшп задовољштине. Ма колпко да ме је узбудпо тај првзор, ппак нисам пропустпо, а да неколпко пута не погледам у лепотицу, што је из вртапола радознало пода плашљиво пратила нашу свађу. Кад сам се вратио са својпм друговпма, одмах им саопштшг, што сам већ био наумио, како да се осветим поганому Мегарцу. Лепо чедо сам држао да је купљена љубпмпца робпњпца. Намера ми је била, да се са друговима неко време сакрпјем па да увребамо час, кад нпко не ће чуватп летнпковац и кад ке сама девојка шетатп по врту, па онда нагло да је зграбиио п одведемо. Ранпје, но

80