Топола

•рећи, да обијете рогове својој обести. У оста-лом би ти тек пола уживао у Симети оваквој, каква је сад. Пе би бидо задуго па би ти дотужада, јер неразвпјене леже у њој још кдпце оншх својствима, која су потребна, ако најзад није човек рад да дотуга надвлада љубав. Припусти мени то чедо на неко време. Остави у мене благо, које сп освојио, дај имовину своју на камату; кад протече време, .добићеш је из мојих руку удесетостручену по цени.“ Алкивпјад је био и сувише млад, и сувише ветрењаст, а да би му тешко било пало, да отету девојану на неко време из своје куће премести у Аспасијину. „Готов сам,“ рече, „да скупоцено своје бдаго у тебе укаматим. Напред знам, да fee ме те камате богато отштетити за кратгу одреку, која и онако не Ае бити потпуна, јер кеш вга свакако допустити, да депо чедо видим у твом дому.“ „А што не?“ одговори Аспасија; „можеш бити сталан сведок н>ену напретку.“ Симету одведоше до Аспасије. Перикле у први мах ни по што није хтео да пристане на то, али је њему у души било неке чудновате благости те је на непрестано поновљено наваљивање Аспасијино дао најзад тражену саизволу, ади ју је везао за погодбу, да девојчин боравак у његову дому траје само .дотле, док се одређено не реши, шта ће бити с њом, да ли ће се наиме издати стрицу или