Топола

сила без роптања. Није ли јој било дато, даженске изданке свога тела однегује тако, да. буду њена слика н прилика, то јој је судбина у оним милеии.м девојанама дала отштете, на којој је до жле воље могда окушати чаровну силу своје мајсторске руке, што образује. Музе и Харите као да су слазиде сОлимпа, да се као учитељице погоде у Аспасије. Тучачила се ту велика наука. каковал>а природу дићи до плечените уметности и како опет гчетност ваља да се изједначи с природом. Ту се поимало и овапуАавало јединство свега, што је лепо; ту је музика постајала игра душа, а игра музика удова; ту се лепота стварала појезијом а појезија. чаролијом лепоте. Аспасија је гледада, да у својих ученица лепотом а зарад лепоте пробуди дух и да га пробуђен ослободи. Али није она будила дух једино сваком врстом уметности, понешто и мудрости, сазнања. дохотка знању, уносило се као оплодан. пелуд на крилих ерота у Аспасијину школу. И скључено је било само оно, што је озби.вно., оштро, тмасто. Ведрина ее проповедала каонајвиши закон лепоти и животл'. Чему је Аспасија пре свега учила својеученице, било је то, како би бнло будаласто, очекивати савуспех од њихове милоте. Казивала им је, да милота сама собом ни из далека није оно, што уме лубав изазвати и одржати.Говорила им је, како је лепота врлина те ју

86