Топола

човек, као и сваку другу врлину, мора научити. увежбати и изобразити. Разјашњавала им је, како је ле дух онај зачин, што лепоту одржава свежу, кад се помеша с њоч. ..Недотупавна лепота стари брзо,“ говорила је, „а брзо свене и чаролија, око које се разлије простота као мутна баруштина. Ништа не разорава цвет тако нагло, као тупоумо животарење у свакидаппвости без духа. ЈЕеп бити. није стање, него радња, деловањв. .-Iепота је највиша делатност а деловање јој се оснива на складу свију најплеменитијих делатности на л>упкој и армоничној покретности тела и душе. Лепота није мртав приказ, није непозшчна светлост, него као стнчево коло, живаигра зрака, расапварница.“ „Не може човек себи лепоту дати непосредно," говорилаје обично, ..алисвугде може угушити, потушити, ублажити оно, што је ружно. Ма како да се често огледате у огледалу, никад још није довољно; не да видите како сте лепе, него да се затечете, кад сте ружне. Сачо тако ћете сазнати, да нико није увек леп. нико није увек ружан, него цвет свакој лепоти бар сто пута на дан мења прилику и боју а сам себи напуштен лелуја се и једва се држи; лепота, која, уверена о својој вековечности, руке сме да скрсти у крило, само је сан будала. Леиа бити тешка је уметност и за најдешпе. Не дајте, да вам се приближи ругоба ма у какву облику! Везбројни су њени лици, њени ирерушаји-