Топола

Ругоба је демон, са којим се морамо борити с дана v дан. ако нисмо ради. да нас из небуха не савлада. Но најчешће замахује самртншг својтг оружјем иза душине бусије на плотски цветА Но не само опоменама. него и делом је Аспасија подутшрала своје чченице у борби против онога дечона. што подмукдо напада на човека. Чим се појави клица или траг 'свакој ругоби. одмах је она тстотгце била ту. као год што се гониоци створе за разбојником. Као што учитељи прут или шибу. тако је она држала у рукама мало сребрно огдедало па га је метала ‘пред онт. у које би севнула варница телесно]’ или душевној ртгоби. Тако је навикавала те девојане, да се савлађују, да угушују сваку ћуд и страст, која учила их је миру. ведрини, племениту размерју тела н душе. две нећаке Аспасијине имала је једна, Дросида, сјајан природан дар за мимску игру, Праеина пак нарочито се истицала вештином у песми и свирци. Но Аспасији није било право, да се једна или друга ода можда сасвим тому, да се изобрази у таквој једностраној вештини. Захтевала је од сваке, да гледа да се допадне не одрефеном вештином, него армонично развијеном личношћу. „Једнострано бављење о уметности, - говорила је, ..доводи свагда човека до тога, да занемари саму дичност и њено армонпчно образоваше.”

88