Топола

Дросида је од природе већ умела да очара својом љупкбшћу. Била је тако танкострука и вита. тако етирски лака и лелујава, да се чинило, е у ходу по пољу, као но нимфа. не може сломити нп влатка ни цветка. Удови' су јој биди тако танани, тако члафано фини и .љупко нежни, да заносити чтла већча него дундаста облина. Прасина је лепотом била налик на н>у, али је јача била у толико, што је имала јасан сребрн глас, којим је, певајуки уз лутњт Сафине песме, раздрагавала свакога. Има -ли у опште чега слафег. но што је девичански звук у гласу девојчета од шеснаест година? Прасинин је гдас љупкопЉу, свежином и слафаним жаром надмАшао гласове славуја по долинама око Кифиса. Но и дивну Дросиду н жарку Прасину наскоро је превазишла прекрасно продвала Симета. У Симетину лику, у дртама јој оличена је,била најплененитија јелинска чаролија облина. 0 цртама те дивотне чистоте у линијама једва ако су сневали и први мајстори у образничкој уметности. У н>е је било оне неописане - бистрине, оне сјајне па ипак нешто сањалачки задахнуте свежине у оку, која се кад и кад са заносншг дејством јавља у девојака у нежном цвету младости. Но не само леполикопхћу, него и духом и душом била је Симета најближа наставници Аспасији. Скроз и скроз сродна љојзи изгледала је цели.м: начином у мишљењу и осећању,

89