Топола

који се развијао. Обрицала је, да ке исто тако. као и Мшгиканка. постати инкарнацнја оном правом јелинском Духу. што ужива у чулима а лепоту обожава. Жарким је одушевљењем схватила Аспасијине м нсли а бистрим је разухшм куд и камо превазилазила своје дрлтарице. Волела је логетности а за образовну уметност каодајешшла несравшено лгисаоно и бистро око Аспасијино. II у тому је налик била на своју наставницу, што није полагала важности на поједин личан уметнички дар, негојесве подобности развијала у лепој армонији. Те тако је она била бисерче у школи лепе Милићанке. која ју је љубила готово матерински нежно и од ње очекивала да ће јој испунити све најлешпе наде. А К-ора, девојче из Аркадије? Тешко је било рећи, да ли се и она смела рачунати у Аспасијину школу. Кад ју је Аспасија одвела из аркадске јој постојбине, дражило јује баш то. што је градиво тако крто теје по штопо то хтела на твему да огледа своју образничку и васпитну вештину. Но наскоро као да је кртост градива постала века од Аспасијпне образничке вештине. Кора је била дртгарицама на поругу те су је понижавале готово до служавке. Али је девојче из Аркадије опет имало својој нарави нешто. што није дало, да се са свим понизи до робиње. Није била мила, није била леполика. па ни ведродуха, него озбиљна и замишљена, па што је особено у свом бићу понела била са собом у