Топола

Породични круг.

ЈТк (Ј. Арањ.) s}ече . . . вече је . . . тпшпна је свуда, Тпхано се љуља гранчица у дуда, Џ Зујалпце зује, по ваздуху муте, ] 0 дувар се лупе, па онда ућуте. Бо грумење мртво да ј 1 добило ноге, Свуд се лењо вуку крекетуше млоге, Лзнљаци се вију, под стрејом се веру. А са крње куле утине се деру. На авлији крава музара се бели, У карлици млеко већ су јој однелп, Добра нрава мирно прежива си сено Ма је љуто боде гладно теле њено. Стара нека цица, уморна од лова, Еао нека стража стоји на врх крова, А.т’ кад чула ножп да с’ оштре у трему, Ни дахнуо ниси, а већ је у њему. На кујни су широм отворена врата, Нред огњиштем дивна мома неудата, Као пијан слуга на нрагу од трема Ислужено неко старо нсето дрема;

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА