Топола

А у кујнп мајка слатко млеко цеди, Дете, што би пило, љубазно је гледп Сад у собу матп оде умиљато К’о меседа зрадп међ звездано јато. А девојка лозе на ватрпцу меће, Данпда је она, што по небу шеће. Недеља је сутра утпја је врела. Красна ће јој бптп нова сукња бела. Невпна јој браћа пз забаве суште Сад облиће зрело, сада пасуљ љуште. Час у ватру душу, час варнпде глају. А округла лпца нежна нм се сјају. Онај парче хлеба у ручицп држп, Прп ватри бп овај мало да га пржп, Најстарпјп чпта пз велпке књпге Ко да је већ попа, нпје му нп брпге. Око га пздаје, ма он рећп не сме, Да радпје чпта стпхове п песме, Нег’ дрквене књпге, што пх не разуме: Волио бп п сам, да пх ппсат’ уме. Сад мотпка звекну дошао је газда, Скинуо је торбу, што је с’ њиме вазда,

92

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА