Топола

Преврћу је деда, драго бп им било, Кад печено у њој нашло бп се крило. „Јуј! Ово је ђаво!.. Није! Зец је мали! Зец је! Зец је!“ спнцп у глас викат’ стали, Пз руке му дају купуса п зеља, Нп тренут’ нм неда њпна радост веља. „Добар вече, децо! Па шта ми се ради?“Запитао газда, понда се посади И отаре чело рукавом лагано, Што је нлугом жпћа грдно узорано. Ал у другом трену већ весело гледа Безазлена своја и неука чеда, Запали на лулу, па пољубп љубу, Те јој тихо гуче, ко голуб голубу. Домаћица вредна, тек тренуо што си, А вечеру смерну већ у собу носи, Метне је пред мужа на трпезу стару . . . „Хвала теби, боже, на лепоме дару! Хајд’те, децо, амо. Хајде, жено. седи, Слађе је у друштву, дедер и ти јоди.“ Рекао, а децу веселим погледом Комадпћем меса даровао редом.

93

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА