Топола

„Али шта је? Ко је? Саро моја, иди, Конака бп хтео ваљда когод, види; Зови га унутра, реци нек се врати, Дост’ бадава куца он на многпх врати!“ Па већ ево моме и путнпка с’ њоме: „Бог ти дао среЛ.е, мпра дому твоме! На здравље веиера кусна теби била. А весела увек породпца мила!“ „Хајде и тп с’ нама“ зове газда госта „Пма Још у кујнп,’ ако нпје доста!“ „Хвала. неКу.“ „Хајде, ето меса, јаја.“ „Е, добро, не марпм, два три залогаја.“ Залаже се путнпк, враћа му се снага, Кад се напп хладне воде пз крпага, Ал’ домаКпн, путнпк нпшт’ не зборе, Буте А миели им црне по даљинп муте. Ал’ вепера скромна кад се тако свршп, Путнпков се језик не ломи, не крпш, Већ ко какав поток, кад се не разлпва, Што све даље тепе, тим бујнији бпва. Најстарпје педо већ не чпта впше, Него спромаху довукло се ближе, Па кад онај након приче мало дане, „Причај ми још коју!“ молитп га стане.

94

ПЕСМБ МИТЕ ПОПОВИЋА