Топола

„То не беше прича!“ домЖин протужи, А сиромах путник и опет продужп. Свп га пажњом прате, (врло лепо збори) А с’ највећом мома, што пламеном гори. Стпдљпво га пита тихано за врати: „Еад ће да се братац мој рођени врати? Трп године дана! ево већ и ова, Па још никад ништа од мојих сватова!“ Вече је.. . вече је. . . ватре више нема, Под пепелом густпм увелнко дрема; Санана су деда, најмање већ спава, На мајчпно крило пала му је глава; Ућута и путнпк само се још врка Еашто мачка чује дугачкога брка; Глуво доба.... сламу већ просуше жуту, А скакавац оде цвркутат' у куту.

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА