Топола

Ал је дивно...

'Ш л је дпвно на овоме брегу! јџ Сад у срцу немам, другпх жеља, -8 Јер пз књпге природнне читам, { Из славнога тога јеванђеља. Небо круну скинуло са главе, Јарко сунце село да почива, Оамо јоиг пlто гдекојп му зрачак Хладно чело тпмору целива. Иода мном су облацп н муње, А големе стрменпте стене Маховпном старом покрпвене Ко авети дивске око мене. Нада главом у заносном вису Чујем орле ударат' се крплп. Час их опет међ звездама впдпм Где се чнсто у небо упили. Тншпна је, само поток бујни Што с’ помамно пенупш н хуји,

100

ПЕС3IЕ МИТЕ ПОПОВПЋА