Топола

И што тужно звоно са звонпка По ваздуху пв даљине бруји. Тишина је, само тек у лесу Дивљи голуб што јоште гугуче, И што пастир са оближњег хума За овдама жалоено дудуче. Тамо даље језеро је пукло, А по њему лаке шајке броде, А несташнн скакућу талаеи Те вилпнско-дивнп танац воде. Дуж језера и тамо и овде Као јањци ееоца се беле, А зеленим барјацима машу Танковите багрене и јеле. Мени заман барјацима машу, Слободна ме природа очара, Те се моја опијена душа С природиним духом разговара. Чае се оиет у висине вијне, Па весело по етиру лети, Час ће оиет у заноеу евоме Пову имну богу отиочети.

101

11ЕСМВ МИТЕ ГГОПОВИЋА