Топола

Далеко од завичаја свога И од брата и од миле селе И од ода и љубљенб мајке Еостп пм се несклоњене беле; Па нпкога да с-узиду нустп Над остадп илогопаћенику . . . Ппрамиду простоме војнпку! Угурсуз се у свилу облачп, Издајнпк се у кадивп ширп, Превртљпвац на паперју спава. А ласкавцу дим тамјана мирп. Па шта ваља, шта њему да дамо Олободпном храбром поборнпку!? Ппрампду простоме војнпку! А кад буде од победног рика Да запљушти Зета, Тимок, Нева. А крвнпчка царевпна турска Разнесе се на врху мачева: Првп венац што га оплетете Тек тако Те битп вам на дпку, Ако простом дате га војнпку. Ев' и мене! ев’ и срца мога, А у срцу драгога камења!

106

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋ-А