Топола

Утаре је неуморна Твоја рука милостива; Свака школа. сваки завод Од просвете наше младе, II нејако Српче свако За дпчно ти пме знаде. Еада се о племенитом II о леном гдегод веТа: Прва внјеш венац витп Од прпзнања леиог две!а; А кад звери издајничка Врелу крвду роду лоче. Ти Теш ирва узданутп: „Сакруиш је, вечнп оче!“ Па за жарке осеТпје, Шта 1е невац да ти пружи \ Све бисерје нек је твоје Што их има на дну души! То бпсерје ал Те лепо Од заслуга гвојих сјати, Еад Еега једном светлим лицем, На народном збору стати!

117

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА