Топола

Дизао си школе, цркве, самостане. Брисао си сужном очи уплакане. На славу н благо неси никад глед'о. ВеБ си мога сина слово проповед'о. На краљевсни неси никад хтео престо. Ма п на то сести могао си место. Осудио неси никога у греху, А све заштићав’о. што певолши беху. Ја ћу тебе, Саво, са твојих врлина. Лепо да наградпм, као отац спна. Желп, доброчинче, на Је тако бити, Ја ћу твоје жеље радо испунити!" „ Господе и Боже! рече свети Сава, А кроз чело сунце њему иросијава, Ти дубине мериш, тп валове сушпш. Тп можеш и главе да змијпне скрушиш, Тп светлости сунцу, земљи дажда дајеш Ти и слугу твога смернога познајеш. Ја никада нисам нао тако ниско, А да сам за себе што од тебе пск’о: Тп мп ипак даде блистајућа сјаја И удостоји ме твог високог раја. Ја мплости веЈте ни појмит' не могу. Ал’ ако је драго бесмртноме Богу: Нек дарује моме љубљеноме роду,

ПЕСМЕ МИТЕ ПОИОВИЋА