Топола

Бесомучан горњак лети. Цпча зима. пуда дрво, камен: Бпло би грпјота Истератп на поље и скота. Снег, ветрпна, мрак, црнп облацп, Нигде нпког по сокади Нпгде ннког; Један само Човек тамо Б.теда лица, седе косе, Слабе ноге једва што га носе, А на њему, Нп капе, нп гуњца, Нп пруслука, ни другога рува: У груди м.у бедну душу Вшпња спла чува. Радио бп јадан човек, Ал не може, Ао боже! Ал не може, ао иуке, Он ни једне нема руке! Жалосна му мајка, Што га така роди, Да без руку тамо-амо оди, Да се тако по свету потуда! Жалосна му мајка,

131

ПЕСМЕ МПТВ ПОПОВЦ-БА