Топола

Нпт’ отвара своје опп Бојп» се и зраке бледе Већ погнуто, I>утке греде Преко празнпх, пустпх поља, Јер тала је млого боља Него зрацп са источп: Од таме не бљеште очп. Па о чему да вам певам? 0 љубавп, чпстом жару ? 0 слободп ? 0 пехару ? 0 впновој влтој лози ? Жлп баш о лепој слози ? Срца су нам хладна, студна. Свест нам нпје впше будна. За слободу не хајемо. Старе грехе не кајемо. Пехарп п јасне чаше Уморплп руке наше. Јер у крчмп свако вече Рујно впно реком тече, Хај. а слогу добро знамо. Та увек се завађамо! Јест до душе, да наш народ С' наше слоге млого страда,

134

ПЕСМЕ МЖТБ ПОПОВИЋА