Топола

Да се руши, да се ломп Подигнута стара зграда. Ал’ ко још за народ • мари! ? Чудна посла! Нек се жари, Нек се палп, нек се грабп, Једнакп с.чо, свп смо слаби; Па ко бп нас да оеуди? Несу нпгде друкчп људи! А зар народ заслужује, Да ко о њем бриге води? Да га учп лепој свестп Јеванђељу п слободп, Да. са њега нема снова, Да са њега нема мира И голим га срцем бранп Кад му сила права дира? Хај, то нпје давно било Кад су новп Ефпјалтп Нож у срце ударили Српском роду, српској Спарти Те пздали књижницима Народнога оца седа! . . . Па ко се од рода диг’о, Да му слово проповеда, Да нас учи, да нас брани,

135

ПВСМЕ МПТЕ ПOПOВIЈЋА