Топола

Оне липе и танка дрвета, Она стаза. што пољем кривуда. Онај жубор потока бпсерна И клупида под шатором дуда, Све те ствари, све су мп познате Па п звезде. што са неба сјају ... Збогом. збогом. мили завпнају! Мека трава, багрена впсока, Трошан стобор куће- наше мале И мршава ђерма над бунаром Е’о да зборе: „не одлази. брале!“ Е’о да јенп нешто пз гробова Где ми отац, где мп браћа спају... Збогом, збогом, милп завпчају! Нпгде никог прп растанку тужном. Сиротиња пријатеља нема Само мајка што ме благосиља II грли ме рукама обема, Само њене очи уплакане Што ме јоште мплостиво глају . . . Збогом, збогом, мплп завичају! Миле звуке чујем пз даљпна, На пољанп чобанин дудуче,

137

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА