Топола

Старо псето жалостпво цичл А грлпца јадовито гуче, Као нешто да предосећају, За растанак као да ми знају . . . Збогом, збогом, мплп завпчају! Ал, престанп, песмо дугованко, Срце моје стишај се у грудп, Та ти немаш нпкакових жудња. Та ти нпшта не пштеиг од људп, А болова. мука и крстова Пма доста и на другом крају . . . Збогом, збогом, мпли завпчају!

Блеђано ми лице. . .

|гс)ле ; ђано ми лице плуг жпвота оре, 11.туг жпвота оре дуге бразде, боре, е Зима мразом, пњем осула ми власп. А у срцу пламен давно мп се гасл. ЈГпј у пехар вино а шта друго знамо? Па да се куцнемо, па да попевамо. Вејавпца, цича . . . ко курјаци гладни Ветровп се кољу и урличу хладнп,

138

ЛЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА