Топола

II прошлост се у будућност Псто тако складно слива: Време. време. вечно време То је твоја слика жнва! Ал : мож' да не лети време. Нама се тек мако чпнн, Бпће ј’ вечно . . . само жиће Пролази у помрчпнп. Стојп л’ време као сунде Та колајна небна дара ? Пма л’ сјаја. где је тама? Ил’ нас само око вара? Еда ли од пролазностп У заборав што се слпва: Еда л’ од тог ншптавила Постојаност, вечност бнва ? Ако ј’ тако! . . . а тако је Еада добро промислнмо . . . Време стојп непомично: Мн смо тек што одлазпмо.

146

ПЕСМЕ МИТЕ ПОЛОВИЋА