Топола

У болести

постељи тврдој лежим. е|з Срце таман куда, % На тој харфи свака часка | Нова жида пуца. Осе4ам да нећу дуго Овет овај да гледим, Хајде дакле док још могу Нешто да уредим. Блага немам, свако знаде, Не треба да кажем, 0 оно мало што имадем 'ваг:о раснолажем; Снове своје дајем зори И звездама ејајним, А негдању кратку радост Дветовпма бајним. Дрној ноћи, гавранима Своју сету, тугу, Сузе своје бледоликој у лугу.

147

ПЕСЈГЕ МПТВ ПОПОВПЋА